Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić se pla­ši da biv­šem ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku Bi­lu Klin­to­nu ka­že da la­že, pa se umje­sto to­ga ostr­vio na me­di­je ko­ji su ob­no­vi­li sje­ća­nje na nje­go­vu ulo­gu u ra­tu 1999. go­di­ne, ka­zao je ju­če za „Dan“ Goj­ko Ra­i­če­vić, ured­nik por­ta­la In4S, po­vo­dom Đu­ka­no­vi­će­vog re­a­go­va­nja na in­for­ma­ci­ju da je 1999. go­di­ne tra­žio bom­bar­dov­va­nje Mu­ri­ne. Ka­ko je na­veo, u de­man­ti­ju iz pre­mi­je­ro­vog ka­bi­ne­ta, iz ko­jeg bi tre­ba­lo za­klju­či­ti da „on ni­je tra­žio bom­bar­do­va­nje Cr­ne Go­re“ od ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Bi­la Klin­to­na, ni­jed­nom rječ­ju se ne po­mi­nje osnov­na in­for­ma­ci­ja na ko­ju se od­no­si.
–Da ne bu­de za­bu­ne, po­no­vi­će­mo da je Bil Klin­ton u do­ku­men­tar­nom fil­mu Bi-Bi-Si­ja iz­ja­vio da je Đu­ka­no­vić od nje­ga tra­žio da NA­TO bom­bar­du­je Cr­nu Go­ru, od­no­sno „pod­ruč­je gdje je ve­ćin­sko pro­mi­lo­še­vi­ćev­sko sta­nov­ni­štvo“. U istom do­ku­men­tar­cu i Žak Ši­rak, ta­da­šnji fran­cu­ski pred­sjed­nik, ka­že da je tu tvrd­nju čuo u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa Bi­lom Klin­to­nom.
Da­kle, i po­sli­je 12–13 go­di­na od na­stan­ka ovog fil­ma, Đu­ka­no­vić i da­lje od­bi­ja da se iz­ja­sni o Klin­to­no­voj tvrd­nji, već je ne­vje­što pre­ba­cu­je na te­ren „pre­po­zna­tlji­vih ru­ko­pi­sa onih ko­ji du­že od dvi­je de­ce­ni­je ra­de na šte­tu Cr­ne Go­re i re­gi­o­na“, da­kle na­pa­da one ko­ji pod­sje­ća­ju na nje­go­vu ve­le­i­zda­ju, a ig­no­ri­šu­ći glav­nu kom­po­nen­tu – tvrd­nju Bi­la Klin­to­na –is­ta­kao je Ra­i­če­vić.
On sma­tra da ni­je ne­va­žno is­ta­ći da su svi va­žni­ji me­di­ji iz re­gi­o­na pre­ni­je­li iz­vo­de iz po­me­nu­tog fil­ma, uklju­ču­ju­ći i Đu­ka­no­vi­ćev šo­kant­ni za­htjev.
–Da­kle, ili je ova in­for­ma­ci­ja biv­šeg ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka pot­pu­no tač­na, ili se Đu­ka­no­vić pla­ši da Klin­to­nu ka­že da je la­žov. Umje­sto to­ga, on se ostr­vio na me­di­je ko­ji su ob­no­vi­li sje­ća­nje na nje­go­vu ulo­gu u ra­tu 1999. go­di­ne – is­ti­če Ra­i­če­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, pre­mi­je­rov ka­bi­net sa­mo si­pa flo­sku­le o „sreć­noj bu­duć­no­sti“ ko­ju „spre­ča­va­juˮ ta­mo ne­ke „sna­ge mra­kaˮ.
–Va­žno je pod­sje­ti­ti da se ra­di o istom Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, čla­nu Vr­hov­nog sa­vje­ta od­bra­ne Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, na či­joj je sjed­ni­ci ok­to­bra 1998. go­di­ne, do­ne­se­na od­lu­ka da se SRJ „bra­ni svim sred­stvi­ma“.Osim Đu­ka­no­vi­ća, tom sa­stan­ku su pri­su­stvo­va­li i čla­no­vi VSO Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, pred­sjed­nik SRJ, i Mi­lan Mi­lu­ti­no­vić, pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Po Usta­vu SRJ, sve od­lu­ke VSO su mo­ra­le bi­ti do­ne­se­ne kon­sen­zu­som, da­kle i Đu­ka­no­vi­će­vim gla­som. Sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je, umje­sto da „SRJ bra­ni svim sred­stvi­maˮ, Đu­ka­no­vić for­mi­ra pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je pod ko­man­dom Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, ko­je je su­prot­sta­vlja le­gi­tim­noj Voj­sci Ju­go­sla­vi­je.
Đu­ka­no­vić ide ko­rak da­lje, pa od­la­zi u Bri­sel u ko­man­du NA­TO pak­ta, otvo­re­no se sta­vlja­ju­ći u slu­žbu agre­so­ra, či­me pra­vi, po svim de­fi­ni­ci­ja­ma, čin ve­le­i­zda­je –na­gla­sio je Ra­i­če­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Mi­lo Đu­ka­no­vić, na ko­ga se ova opa­sna op­tu­žba od­no­si, i da­lje ću­ti o do­ka­zi­ma svo­je ve­le­i­zda­je, či­ji epi­log ovih da­na po­ku­ša­va da usmje­ri u de­fi­ni­tiv­nu pre­da­ju te­ri­to­ri­je i re­sur­sa dr­ža­ve Cr­ne Go­re na ras­po­la­ga­nje rat­nom sa­ve­zu za­pad­nih ze­ma­lja, ta­da­šnjem i sa­da­šnjem agre­so­ru na nje­go­vu ze­mlju.
–Ono što je za Đu­ka­no­vi­ća po­li­tič­ki ma­ne­var, u ovom na­ro­du je od­u­vi­jek ima­lo na­ziv iz­da­ja, a ka­da to ra­di pred­sjed­nik dr­ža­ve ili vla­de, on­da je ri­ječ o ve­le­i­zda­ji. Za ta­kve ak­tiv­no­sti u ovom na­ro­du se uvi­jek zna­lo mje­sto i od­go­vor –za­klju­čio je Ra­i­če­vić.V.R.


Đu­ri­šić: Iza­đi na re­fe­ren­dum

Funk­ci­o­ner De­mo­sa Ivo Đu­ri­šić sma­tra je da pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić ni­je ar­gu­men­to­va­no de­man­to­vao na­vo­de Bi­la Klin­to­na.
–Đu­ka­no­vi­ću, da li se ne­ka­da za­pi­ta­te da li maj­ke i se­stre ubi­je­nih u bom­bar­do­va­nju no­se cr­ne ma­ra­me? Da li sma­tra­te da smo to­li­ki ma­zo­hi­sti pa da ra­ste po­dr­ška NA­TO-u i da svje­sno že­li­mo da bu­de­mo dio onih ko­ji su nas ubi­ja­li? Tro­va­li su nas i osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom da bi da­nas od po­sle­di­ca to­ga umi­ra­le hi­lja­de lju­di. Za­što bje­ži­te od re­fe­ren­du­ma i že­li­te da sa 52 po­sla­ni­ka osta­vri­te svo­je in­te­re­se, pre­ne­bre­ga­va­ju­ći in­te­re­se ve­ći­ne gra­đa­na? Sku­pi­te hra­brost, iza­đi­te na re­fe­ren­dum. Ku­ka­vi­ce, če­ka­mo vas – po­ru­čio je Đu­ri­šić.